Đorđe Natošević (Slankamen, 19. jul 1821 — Karlovac, 11. jul 1887) je bio lekar , jedan od prvih srpskih pedagoga i pedagoških pisaca, prosvetni radnik, nadzornik srpskih škola u Austrougarskoj, prvi pisac udžbenika u Srba po Vukovom pravopisu, osnivač učiteljskih škola u Pakracu, Novom Sadu, Karlovcu i Pančevu; osnovao, uređivao i izdavao prvi srpski pedagoški list “Školski list“ i prve srpske dečje novine “Prijatelj srpske mladeži“.
Rođen je u Starom Slankamenu gde postoji njegova rodna kuća.
Medicinu je završio u Beču 1850. a u Novom Sadu je otpočeo lekarsku praksu. Ubrzo se posvetio prosvetnom radu i postao direktor Novosadske gimnazije, nadzornik srpskih škola u Austrougarskoj i glavni školski referent za Vojvodinu. Bio je narodni poslanik i predsednik Matice srpske (1881 — 1887). Njegovom zaslugom otvorene su srpske učiteljske škole u Pakracu, Novom Sadu, Karlovcu, Somboru i Pančevu. Osnovao je i uređivao prvi srpski pedagoški „Školski list“ i prve dečje novine „Prijatelj srpske mladeži“ u kojem je Jovan Jovanović Zmaj objavio svoje prve pesme za decu po nagovoru upravo Đorđa Natoševića. Prvi je pisac udžbenika po Vukovom pravopisu. Njegov „Bukvar“ bio je u upotrebi u svim srpskim školama. Svojim bukvarom ukinuo je stari, dugo godina korišćeni metod sricanja i uveo očiglednu nastavu. Svoj pedagoški rad upotpunio je sa dva najznačajnija priručnika „Kratko uputstvo za serbske narodne učitelje“, 1857. i drugo dopunjeno izdanje 1861., objavljeno u Novom Sadu, a drugi pod nazivom: „Uputstvo za predavanje bukvarski` nauka učiteljima narodnih učilišta u Austrijskom carstvu“, napisano 1858. U njima je izložio sva svoja pedagoška, didaktička i metodička shvatanja, koja su sačinjavala teorijsku osnovu reforme srpskih škola u habzburškoj monarhiji početkom druge polovine XIX veka. U svom instruktivno – pedagoškom radu Natošević je isticao značaj muzičke nastave tako da je drugo poglavlje u knjizi „Kratko uputstvo za serbske narodne učitelje“ u celini posvećeno „Nauci pojanja“ i praktičnim metodičkim uputstvima. Držao je da je pevanje za decu potreba, prirodan dar, da pevanjem duševno najviše jačaju i da pomoću pevanja mogu vrlo lako, brzo i bez teškoća savladati i najteže nastavne jedinice. Pored crkvenog pojanja zaveo je i nastavu notalnog pevanja uz obavezno pevanje svetovnih narodnih i umetničkih pesama, zatim višeglasno „harmonično pevanje“ i sviranje na nekom muzičkom instrumentu – klavir, violina, harmonika i drugo. Autor je „Školske uredbe“. Napisao je i raspravu „Zašto narod u Austriji propada?“. Sahranjen je na Uspenskom groblju u Novom Sadu.
Bio je oženjen Dafinom, ćerkom Grigorija Jovšića (1806-1862), gradonačelnika Novog Sada.
